Stradanje Srba, Jevreja i Roma na prostoru bivše Jugoslavije

Holokaust2018
V Međunarodna naučna konferencija “Stradanje Srbija, Jevreja, Roma i ostalih na teritoriji bivše Jugoslavije”
23/01/2018
rukomet
Igraj rukomet za FSOM!
09/02/2018
Show all
003_resize

Peta Međunarodna naučna konferencija o stradanju Srba, Jevreja i Roma na prostoru bivše Jugoslavije je održana u petak, 26.01.2018. godine, u prostorijama i u organizaciji  Fakulteta za poslovne studije i pravo i Fakulteta za strateški i operativni menadžment iz Beograda. Suorganizator ove konferncije je Muzej žrtava genocida iz Beograda, a konferencija je podržana od strane Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj RS.

Ovaj naučni skup je održan u izuzetno složenim regionalnim, ali i međunarodnim odnosima, koji su praćeni mržnjom koja proizvodi brojne nesporazume i koja preti da se ponovi ono što se i desilo pre sedam i više decenija. Nepoverenje koje se pretvara u mržnju, a mržnja u konflikte i sukobe do istrebljenja je logična tehnologija za potčinjavanje i ubijanja ljudi. Stepen mržnje se povećava, a u dvadeset prvom veku govor i pisanje o mržnji se nedovoljno sankcioniše i ne preduzimaju  se adekvatne mere da se eliminišu uzroci za nastajanje i širenje mržnje. U rad naše naučne konferencije se uključuju eksperti iz sveta koji se bave ovom problematikom, a svi zajedno se okupljamo i rečju pokušavamo da se borimo protiv zaborava, ali i protiv pokušaja brojnih političkih i drugih struktura da logore smrti iz Drugog svetskog rata proglašavaju “radnim logorima”. O zlodelima pišu, sećaju se, pričaju naši studenti, kolege profesori, ali i uvaženi gosti sa drugih institucija, kao i preživeli svedoci tog strašnog vremena, čije su ispovesti i najpotresnije, a ove godine u radu naše konferencije su nam se pridružili i članovi Udruženja logoraša Jasenovca, koje ove godine obeležava 60 godina postojanja.

Uvodnom rečju prisutnima se obratio dekan Fakulteta za poslovne studije i pravo prof. dr Milan Radosavljević, podsećajući prisutne na zadatak da žrtve i njihove patnje kroz koje smo prošli nikako ne zaboravimo. Pozdravnim rečima prisutnima se obratio i Nenad Antonijević ispred Muzeja žrtava genocida, koji je omogućio i premijerno prikazivanje dela dokumentarnog filma “Koncentracioni logor Zemun”, što je kod prisutnih na današnjem skupu naišlo na veliko interesovanje.

U nastavku rada skupa, svojim predavanjem na temu “Nacistička imperija nasuprot multi-etničke države: Slučaj Jugoslavije”, prisutnima se obratio prof. dr Kiril Feferman, iz Izraela, ispred Centara za istraživanje genocida, Univerzitet Južne Karoline i Instituta za vizuelnu istoriju i obrazovanje, Šoa (Shoah) fondacije, Univerziteta Južne Karoline, Los Anđeles, Kalifornija, SAD.

Na temu genocidnog stradanja naroda, prof. dr Dušan Vasić sa Fakultet za poslovne studije i pravo, prisutnima se obratio svojim izlaganjem na temu „Pravni, politički i moralni aspekti primene Terezinske deklaracije“. U nastavku rada Konferencije, prisutnima se potresnom pričom obratio preživeli logoraš, gospodin Sreto Ćurčija, član Udruženja logoraša i potomaka Jasenovac, Sistem logora genocida u NDH. O „Stradanju srpske pravoslavne crkve u NDH“, govorio je prof. dr Tripko Draganić, ispred Mitropolija crnogorsko-primorska, SPC, Crna Gora. Profesor Draganić je i kazivao stihove svoje pesme: “Trebišnjico, ponornico”, a u završetku današnjeg skupa, naša studentkinja Milica Kastratović je čitala delove pisama Hilde Dajč.

Zaključke konferencije je izneo predsednik Integrisanog obrazovnog sistema za društvene i prirodne nauke, emeritus prof. dr Života Radosavlјević, koji je poručio da pripreme za sledeći skup počinjemo odmah i pozvao sve prisutne da se vidimo za godinu dana.

„Avet“ prošlosti širom sveta, a posebno u regionu ponovo nadvija i preti da se ponove zločini, skoro istom matricom: prvo se stvara nepoverenje, potom mržnja, a onda konflikti koji prerastaju u uništenja, odnosno ubijanja. Rad naše Konferencije je svojevrsna borba protiv obnavljanja zla i borba protiv zaborava.